GO Demosa podržao potpisivanje Sporazuma o stvaranju uslova za slobodne i fer izbore

GO Demosa podržao potpisivanje Sporazuma o stvaranju uslova za slobodne i fer izbore

Glavni odbor Demosa je na današnjoj sjednici, održanoj u prostorijama PR centra u Podgorici, podržao potpisivanje Sporazuma i ovlastio predsjednika Lekića da nastavi u pravcu realizacije planiranih aktivnosti. U svom uvodnom izlaganju, predsjednik Lekić je upoznao članove Glavnog odbora sa dinamikom rada koja je prethodila ovom Sporazumu. Istakao je značajan doprinos Demosa u parlamentarnom dijalogu i u radu radne grupe, koji su doveli do uspješne pregovaračke pozicije opozicije sa predstavnicima vlasti. Naglasio je da politika dijaloga, koju Demos zagovara od prvog dana svog postojanja, doprinosi demokratskim procesima u Crnoj Gori i na taj način njegovanju nove političke kulture. Pored činjenice da je Demos djelovao do sada, kao što će činiti i u buduće, samostalno i u skladu sa svojim Programom, ostaje otvoren za saradnju sa svim opozicionim snagama na bazi uzajamnog uvažavanja i ravnopravnosti. Učešće u raspravi o Sporazumu je uzelo vise članova Glavnog odbora. Predsjednik Izvršnog odbora Goran Danilović je upoznao članove Glavnog odbora o dinamici formiranja opštinskih struktura. Izrazio je optimizam odzivom članova i aktivista u opštinama gdje su lokalne strukture uspostavljene i najavio aktivnosti u opštinama gdje je taj proces još uvijek u toku. Pres služba...
Neću biti u vladi izbornog povjerenja

Neću biti u vladi izbornog povjerenja

Bez sporazuma koji vodi formiranju prelazne vlade izbornog povjerenja, parlamentarni izbori u oktobru bili bi po modelu Tivta – nepostojanje izbornih uslova i kontrole i mnoštvo izbornih lista, uprkos bojkotu značajnijih partija, smatra Lider Demosa Miodrag Lekić. Lekić je u intervjuu agenciji MINA kazao da on neće biti član te vlade. On smatra da je, među više prihvaćenih opozicionih zahtijeva, za kontrolu izbornog procesa posebno važno uključivanje specijalnog tužilaštva u nadgledanje, ali i sankcionisanje nosilaca koruptivne prakse tokom izbornog procesa, bez obzira sa kojeg nivoa oni dijelovali. „Tu je važna i preventivna funkcija, imajući u vidu sada već određene, konkretne rezultate specijalnog tužilaštva u borbi protiv korupcije i kriminala. Tako će u novim uslovima potencijalni nosioci koruptivnih akcija tokom izbora više paziti, nadajmo se i odustati od koruptivnih radnji iz straha da će biti sankcionisan. Ranije tog straha nije bilo“, kazao je Lekić agenciji MINA. Prema njegovim riječima, stvaranje pretpostavki za konačni početak funkcionisanja javnog servisa kao autonomnog i profesionalnog medija jeste određena demokratska pobjeda. „To je, rekao bih, pobjeda demokratske javnosti, potencijalni uvod u osvajenje novog demokratskog prostora, naročito u domenu javne riječi. Ne zaboravimo da su raspolućena i zakržljana kultura javne riječi, čak legalizovanje prostakluka i nevaspitanja kao oblika javne komunicije, uz poznate tehnike manipulisanja kontrolisanim medijim od strane vlasti, takođe suštinski problem ovog društva“, naveo je Lekić. On je kazao da aktuelna demokratska inicijativa formiranja nekog oblika prelazne vlade ima za cilj stvaranje uslova za fer i slobodne izbore. „To je nastavak opozicione aktivnosti prije nekoliko godina, koju smo finalizovali usvajanjem novih izbornih zakona. Te izborne zakone smo uspjeli da izglasamo u paralmentu, na kraju zajedno...
Mišela Manojlović da odgovara jer pečati nisu vraćeni

Mišela Manojlović da odgovara jer pečati nisu vraćeni

Klub od­bor­ni­ka De­mo­sa tra­ži­će od Se­kre­ta­ri­ja­ta za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu da im do­sta­ve po­dat­ke da li je, ka­da i ko­li­ko biv­ših pred­sjed­ni­ka mje­snih za­jed­ni­ca vra­ti­lo pe­ča­te na­kon što im je 2. apri­la is­te­kao man­dat. Od­bor­nik De­mo­sa Bran­ka Be­šo­vić ka­že da će u slu­ča­ju da bivše ru­ko­vod­stvo MZ ne bu­de vra­ti­lo pe­ča­te Glav­nom gra­du tra­ži­ti od­go­vor­nost nad­le­žnih iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu. Ovim or­ga­nom upra­vlja­nja ru­ko­vo­di Mi­še­la Ma­noj­lo­vić. -Se­kre­tar za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu Mi­še­la Ma­noj­lo­vić bi tre­ba­lo da po­štu­je Od­lu­ku o mje­snim za­jed­ni­ca­ma ko­ja je stu­pi­la na sna­gu 2. mar­ta, a ko­ja pre­ci­zno ka­že da man­dat pred­sjed­ni­ci­ma mje­snih za­jed­ni­ca pre­sta­je mje­sec da­na od nje­nog stu­pa­nja na sna­gu, a to je 2. april. Od to­ga mo­men­ta oni su du­žni da vra­te pe­ča­te i sva in­ge­ren­ci­je su na Se­kre­ta­ri­ja­tu do iz­bo­ra no­vih sa­vje­ta. Ču­di po­na­ša­nje iz Se­kre­ta­ri­ja­ta da po­zi­va­ju biv­še pred­sjed­ni­ke da se uz­dr­že od do­no­še­nja bi­lo ka­kvih od­lu­ka jer oni vi­še ni­je­su u ni­ka­kvoj ve­zi, ni­ti ima­ju bi­lo ka­kvu ve­zu, ni­ti nad­le­žnost ve­za­ne za mje­sne za­jed­ni­ce. Od 2. apri­la oni su obič­ni gra­đa­ni – re­kla je Be­šo­vić. Da ni­je­su vra­ti­li pe­ča­te Glav­nom gra­du po­tvr­di­li su i biv­ši pred­sjed­ni­ci MZ Go­ri­ca i MZ Sta­ra va­roš Sve­to Vu­ki­će­vić i Pu­ni­ša Sta­ni­šić. -Ni­ti je ko do­la­zio, ni­ti nas obi­la­zio od kad nam je man­dat is­te­kao. Mi ni do­pis ni­je­smo do­bi­li od Mi­še­le Ma­noj­lo­vić, se­kre­ta­ra za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu u ko­jem se na­vo­di da tre­ba da se raz­du­ži­mo. Sti­glo nam je sa­mo pi­smo da nam 2. apri­la pre­sta­je man­dat. To da pre­da­mo pro­sto­ri­je, pe­čat i štam­bilj valj­da je tre­ba­lo na­knad­no da stig­ne, ali ni­je. U kan­ce­la­ri­ju do­la­zi sa­mo se­kre­tar mje­sne za­jed­ni­ce. Mi ne ide­mo u MZ jer ne­ma­mo...
Sad je jasno, DPS ne želi sporazum

Sad je jasno, DPS ne želi sporazum

DPS se do posljednjeg trenutka nadao da će dio opozicije koji pregovara odustati, kako bi premijer Milo Đukanović mogao “nemoćno raširiti ruke prema Evrop uz čuvenu i otrcanu frazu: sve sam im nudio, ali nemam kome”, saopštio je funkcioner Demosa, Goran Danilović. Danilović je naglasio da je jasno da DPS ne želi sporazum, kao i da je “žalosno skrivanje iza urednice RTCG”. “I u poslednjem trenutku, danas, sjutra, DPS ce opet odigrati predstavu o nezavisnim institucijama, profesionalizmu i ucjenjivačkoj opoziciji! Nikada do sada premijer nije morao nikome da izlazi u susret pred izbore ili referendume, ne makar sa jakom kontrolnom ulogom opozicije”, kazao je Danilović. Funkcioner Demosa je dodao i da preko 200 mjesta pripada po Sporazumu opoziciji (od državnih preduzeća do lokalnih javnih ustanova) i to u ključnim oblastima, kao i pravno na zajedničko odlučivanje. “To je ključni problem i sada treba naći nešto drugo, neki objektivni ili istorijski motiv da se sporazum odbaci. Samo naprijed. Čekamo taj scenario mirno i staloženo.”, kazao je...
Urušavanje državnog univerziteta

Urušavanje državnog univerziteta

Vi­še­go­di­šnji „na­po­ri“ u prav­cu uru­ša­va­nja dr­žav­nog uni­ver­zi­te­ta po­to­njih mje­se­ci do­se­žu vr­hu­nac. Is­crp­na ge­ne­za ovog ma­će­hin­skog od­no­sa dr­ža­ve pre­ma in­sti­tu­ci­ji ko­ju je sa­ma osno­va­la (do­du­še u go­di­na­ma ka­da je mno­go vi­še ma­ri­la za do­bro­bit bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja) zna­čaj­no bi pre­va­zi­šla okvi­re sa­mo jed­nog tek­sta, te se sto­ga ne­ću de­talj­no ba­vi­ti ovim na­da­sve za­ni­mlji­vim fe­no­me­nom. Svje­stan okol­no­sti da ni mi­li­jar­du ge­ni­jal­nih tek­sto­va na­še po­li­tič­ke pr­va­ke ni bi pri­vo­lje­lo da se od­go­vor­no od­no­se pre­ma ovom pro­ble­mu, una­pri­jed sam se od­re­kao pra­va da ple­di­ram na ta­kvu mo­guć­nost. Ipak, đa­vo mi ne da­va­še mi­ra, pa sam se upor­no pi­tao ko­ji mo­ti­vi sto­je iza sve­ga, ali avaj, pu­stog od­go­vo­ra ni na vi­di­ku. Ovom pri­li­kom po­me­nu­ću sa­mo ne­ka od pi­ta­nja ko­ja su mi za­o­ku­plja­la pa­žnju. Ko­je su okol­no­sti uti­ca­le da se bu­džet za vi­so­ko obra­zo­va­nje u na­šoj ze­mlji per­ma­nent­no sma­nju­je? Sva­ka ozbilj­na dr­ža­va si­stem vi­so­kog obra­zo­va­nja na­sto­ji da pri­la­go­di po­tre­ba­ma od­no­snog dru­štva i ti­me stvo­ri što je mo­gu­će kva­li­tet­ni­je pret­po­stav­ke za nje­gov di­na­mi­čan raz­voj. Ja­sno je, da­kle, da se si­stem vi­so­kog obra­zo­va­nja ne mo­že tre­ti­ra­ti sa­mo kroz su­vu ka­pi­ta­li­stič­ku lo­gi­ku po­tre­be da se dr­žav­ni uni­ver­zi­tet u, ka­ko vo­le da nam ka­žu, „tr­ži­šnoj utak­mi­ci“ iz­bo­ri sa pri­vat­nim uni­ver­zi­te­ti­ma. Pri­vat­ni uni­ver­zi­te­ti po­sto­je pr­ven­stve­no da bi za­do­vo­lji­li eko­nom­ske in­te­re­se nji­ho­vih vla­sni­ka i ovo sa­mo po se­bi ne mo­že bi­ti upit­no. Me­đu­tim, dru­štvo u ko­me se stra­te­gi­ja raz­vo­ja dr­žav­nog uni­ver­zi­te­ta pod­re­đu­je upra­vo eko­nom­skim in­te­re­si­ma po­me­nu­tih vla­sni­ka, ko­ji su (gle ču­da!) bli­sko po­ve­za­ni sa ključ­nim do­no­si­o­ci­ma od­lu­ka u ovoj ze­mlji–ne mo­že se na­da­ti svi­je­tloj bu­duć­no­sti. Osim to­ga, va­lja na­gla­si­ti či­nje­ni­cu da se UCG na tr­ži­štu po­zi­ci­o­ni­rao da­le­ko is­pred pri­vat­nih uni­ver­zi­te­ta. U pri­log ovoj tvrd­nji re­ljef­no go­vo­re po­da­ci o bro­ju upi­sa­nih stu­de­na­ta (me­đu...